Центар за Четврту индустријску револуцију Србије, који делује у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу, заједно са Центром за Четврту индустријску револуцију Израела при Израелској агенцији за иновације, представио је нову заједничку публикацију која прати напредак, али и стратешки приступ две државе када је реч о биоекономији и биоконвергенцији.
Извештај под називом „Путање ка биоекономији и биоконвергенцији: Перспективе из Србије и Израела“ доноси преглед кључних регулаторних оквира, иновационих екосистема и стратешких иницијатива које обликују примену савремених биолошких, дигиталних и инжењерских технологија, са циљем да се одговори на изазове у области здравства, пољопривреде, климатских промена и одрживог развоја.
Србија и Израел, као земље са снажним научним и технолошким потенцијалом, у овом документу представљене су као примери како се сарадњом јавног и приватног сектора, уз подршку регулаторних иновација и међународног умрежавања, могу креирати нови правци у развоју биотехнологија.
„Република Србија је препозната као регионални лидер у области науке, технолошких иновација и дигиталне трансформације, а инвестиције у кључну инфраструктуру, попут Државних дата центара, суперкомпјутера и модерних система еУправе, додатно нас позиоционирају на изузетно захтевном и динамичном тржишту учесника у Четвртој индустријској револуцији“, истакао је директор Канцеларије за ИТ и еУправу, др Михаило Јовановић.
У српском делу извештаја приказан је значај науке, иновација и развијеног ИKТ сектора, који омогућава примену вештачке интелигенције у биотехнологији. Дата центар у Београду и Крагујевцу, Национална платформа за вештачку интелигенцију, као и будући Иновациони дистрикт у Крагујевцу, препознати су као кључне полуге даљег развоја овог сектора.
„Док је Израел препознао биоконвергенцију као свој стратешки правац и државни приоритет, Србија развија биоекономију кроз повезивање научне изврсности, дигиталне инфраструктуре и природних ресурса.. Овај извештај управо показује како два различита пута могу водити ка истом циљу - одрживој и инклузивној биоекономији“, рекла је директорка C4IR Србија, Јелена Бојовић.
Такође, Србија се издваја и по томе што је међу првима у региону поставила регулаторне основе за етичку употребу генетичких података, уз подршку иницијатива као што су „Biotech Future Forum” и савремени образовни програми за младе у бионаукама и биотехнологијама.
„Прекретнице у развоју не настају случајно, већ као резултат дугорочних и промишљених одлука. У Израелу смо одлучили да уложимо у биоконвергенцију јер верујемо у њену моћ да обликује будуће индустрије. Повезивањем биологије, инжењерства и вештачке интелигенције, отварамо врата технолошкој будућности”, изјавио је генерални директор Израелске агенције за иновације, Дрор Бин.
Нова публикација није само анализа тренутног стања, она представља и позив на акцију: државама, инвеститорима и научној заједници. Уз конкретне примере и препоруке, извештај представља мапу пута ка убрзаном, али одрживом развоју биоекономије, која доноси конкретне користи друштву у целини.
