На националном Порталу отворених података од сада је доступан први сет отворених података Државне ревизорске институције. Отварање података од стране Државне ревизорске институције је значајан корак у повећању доступности података о субјектима и објектима у ревизијама финансијских извештаја, правилности и сврсисходности пословања.


„Захваљујући отвореним подацима данас доносимо мере како да смањимо загађење ваздуха, знамо који терени су погодни за пошумљавање, градови су отворили податке о свим градским линијама, реду вожње, локацијама стајалишта, трасама и ценама карата у јавном превозу и учинило их доступно на Гугл мапама, знамо где се догађају саобраћајне несреће и имамо сигурне стазе за ђаке. Отпочињањем пандемије корона вируса Канцеларија за ИТ и еУправу је отворила податке и учинила доступним статистику о броју грађана у самоизолацији, заражених вирусом COVID-19, тестираним, хоспитализованим и преминулим на територији Републике Србије како на Порталу отворених података, тако и на посебно порталу за визуелизацију ових података covid19.data.gov.rs. Државна ревизорска институција је направила значајан искорак доносећи одлуку да своје податке отворе и дају их грађанима на даљу употребу“, изјавио је директор Канцеларије за ИТ и еУправу, доц. др Михаило Јовановић.

 

Подсетимо, доношењем Закона о електронској управи 2018. године по први пут је дефинисана обавеза органа да отварају податке и објављују их на Порталу отворених података. Данас на Порталу преко 50 институција је објавило скоро 2.000 скупова података, постоји више од 15 примера употреба, организовано је преко 30 бесплатних едукативних догађаја посвећени визуелизацији података као и креирању мобилних апликација који су окупили више од 1.000 учесника.

 

Отварање података Државне ревизорске институције представља значајан корак у даљем повећању транспарентности рада највишег органа ревизије јавних средстава Републике Србије.  Објављивање података у машински читљивом формату доприноси остварењу мисије и визије ДРИ – да помаже нашој земљи да мудро управља и користи ресурсе и да поузданим информацијама доприноси добром управљању, транспарентности и одговорности у јавном сектору, изјавио је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор.

 

Пошто трошимо јавна средства, морамо да то чинимо на транспарентан и ефикасан начин, поручио је др Пејовић и додао да је ово само део података које ДРИ планира да отвори у наредном периоду.

 

Он је подсетио да је ДРИ и прошле године на својој интернет презентацији почела да објављује податке који до сада нису били доступни јавности, попут одазивних извештаја у којима субјекти, код којих је спроведена ревизија, обавештавају ДРИ да ли су отклонили неправилности и несврсисходности које су ревизори утврдили и да ли су поступили по датим препорукама.

 

Др Пејовић је најавио и да ће ДРИ током 2020. године успоставити и тестирати систем за аутоматизацију поступка ревизије - АМС софтвер, чија се пуна примена очекује следеће године.

 

Овај систем ће, између осталог, олакшати планирање ревизија, обезбедити базу података свих субјеката ревизије, омогућити праћење тока ревизије, затим, статуса препорука и пријава, али омогућити и електронско управљање документима у ревизији. Због тога ће ДРИ бити међу првим државним органима која ће дигитализовати своје процесе, поручио је др Пејовић.


Шта је Портал отворених података?


Национални Портал отворених података представља место на коме се објављују скупови отворених података у поседу државних органа Републике Србије . Портал отворених података замишљен је не само као репозиторијум отворених података државних органа, већ и као место интеракције са заједницом која те податке користи. Осим могућности свеобухватног претраживања објављених скупова података, портал корисницима нуди могућност праћења активности државних органа који објављују податке, као и могућност дискусије о објављеним подацима. Портал отворених података  покренут је у оквиру пројекта „Отворени подаци – отворене могућности” који се реализује уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП), Светске Банке, Владе Велике Британије и Шведске међународне агенције за развој и сарадњу (СИДА).