Јовановић је истакао да je сајбер безбедност данас један од кључних предуслова стабилности, суверенитета и развоја сваке савремене државе.
„У последњих десет година остварили смо огроман напредак у области информационе безбедности. Од земље која је била у доњој половини Global Cybersecurity Index‑а, већ 2020. године дошли смо до 39. места, да бисмо 2024. године постигли историјски успех – Србија је сврстана у Tier 1 групу земаља и проглашена узором у области сајбер безбедности, раме уз раме са најразвијенијим државама света. Данас смо први у региону Југоисточне Европе, испред бројних земаља и са резултатом који нас позиционира међу глобалним лидерима. Ови резултати нису дошли случајно. Они су последица системских улагања у инфраструктуру, технологију и људе. Изградили смо државне дата центре у Београду и Крагујевцу. Државни дата центар у Крагујевцу је симбол дигиталне трансформације и најпоузданије место за чување података у југоисточној Европи, први у региону са EN 50600 Class 4 сертификатом и једини у Европи поред Пољске“, рекао је Јовановић и додао да су Мапа екосистема сајбер безбедности у Србији и Студија о тржишту рада, које се данас представљају важни алати за даље јачање капацитета државе, привреде и стручне заједнице, те да ће нам помоћи да још прецизније препознамо потребе тржишта и наставимо да развијамо окружење које подстиче иновације, знање и сарадњу.
„Многе фантастичне српске компаније одлично послују са Уједињеним Краљевством, дигиталном престоницом Европе, а многе наше компаније такође купују услуге из Србије. Овог петка организујемо дигиталну технолошку конференцију овде у Београду са око 300 компанија, укључујући више од 40 британских дигиталних и АИ фирми које долазе у посету“, истакао је амбасадор Фергусон.
„Србија је у протеклој деценији остварила значајан напредак у дигиталној трансформацији, али то истовремено доноси и нове ризике којима се мора управљати на системски начин. Зато је кључно да направимо искорак од класичне сајбер безбедности ка сајбер отпорности – односно способности институција и друштва да се припреме, одговоре и опораве од инцидената. То подразумева јачање институција, бољу координацију у екосистему, али и улагање у људе и развој вештина, јер без стручњака нема ни одрживе безбедности. УНДП, заједно са партнерима, наставља да подржава Србију у изградњи сигурног, отпорног и инклузивног дигиталног окружења“, рекао је Јакуп Бериш, стални представник УНДП-а у Србији.
На догађају је представљена Мапа српског екосистема информационе безбедности која обједињује информације о кључним актерима у овој области: домаћим компанијама, њиховим иностраним партнерима, стартапима, програмима подршке, регулаторима и државним институцијама, тимовима за реаговање на сајбербезбедносне инциденте, образовним институцијама, организацијама цивилног друштва активним у овој области и другим релевантним учесницима.
Учесници панел дискусије о тржишту рада у области сајбер безбедности разговарали су о томе како обезбедити довољно адекватне радне снаге, посебно када је у питању веће укључивање жена које тренутно чине тек 25 одсто оних који се пријављују за послове у сајбер безбедности, као и како да се образовни систем прилагоди овим потребама, пре свега кроз бољу сарадњу са индустријом. Такође, било је речи о томе како развијене државе попут Уједињеног краљевства, као и земље у региону приступају решавању ових изазова.
Догађај је организован у оквиру пројекта „Јачање сајбер отпорности Србије“, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији спроводи у сарадњи са Канцеларијом за ИТ и еУправу, уз подршку Британске амбасаде у Београду.