Beograd i Srbija su epicentar digitalne transformacije regiona

Puna dva dana Palata Srbija, nekada simbol Jugoslavije, bila je epicentar digitalne transformacije regiona, ugostivši na samitu 4.000 učesnika iz preko 30 ekonomija, 206 govornika, na 3 paralelna konferencijska programa, preko 80 kompanija i 50 startapova, sa 73 prezentacije i panela. Jedan od najznačajnih događaja u zemlji ove godine je najbolji primer da uprkos svim izazovima, nerazumevanjima, različitim prioritetima i shvatanjima u našem delu Evrope, nastavljamo da radimo na regionalnoj saradnji, a da budućnost sagledavamo u svetlu razvoja nauke i tehnologije, digitalnom povezivanju i fokusiranju na inovacijama.

Dokaz da u Srbiji i regionu postoji jaka politička volja za digitalnu transformaciju celog Zapadnog Balkana jeste potpisivanje Regionalnog sporazuma o romingu, kao i sporazuma Srbije i Crne Gore o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga (u Srbiji) i usluga sertifikovanja za elektronske transakcije (u Crnoj Gori). Krajnje je vreme bilo da budemo u mogućnosti da koristimo mobilne telefone i u susednim zemljama po pristupačnim cenama, kao i da kvalifikovane usluge od poverenja ne prepoznaju granice, da privredi i građanima omogućimo olakšano, sigurnije i masovnije elektronsko poslovanje.

Ovaj skup otvorila je predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, čija je vizija digitalizacije društva, pored već osvedočenih rezultata u zemlji, počela očigledno da daje rezultate i na regionalnom planu, a čija mudra politička odluka da se potpiše regionalni sporazum o romingu dokazuje opredeljenost Srbije da gleda u bolju budućnost, evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Marija Gabriel i generalni sekretar Međunarodne unije za telekomunikacije Houlin Đao. Posebnu pažnju posetilaca izazvali su roboti - Titan je uspešno zabavljao goste, dok je Sofija mnoge očarala veštačkom inteligencijom, a verujem neke možda malo i zabrinula šta nam donosi budućnost koja je očigledno stigla.

Ministri zaduženi za digitalnu agendu u regionu, predstavnici međunarodnih institucija, kompanija, društvenih organizacija, akademskih krugova imali su priliku da diskutuju i predlože inovativne pristupe politici, prikažu najnovije tehnologije, razmene ideje i otkriju najnovije digitalne trendove u oblasti digitalnih veština, bezbednosti i uslugama od poverenja, mrežnog povezivanja, digitalne ekonomije i društva, ali i blockchain tehnologiji, fintech-u i razvoju eUprave.

Gde je tu eSrbija? Od prethodnog Samita, koji je održan u Skoplju, Srbija je definitivno ostvarila zapažene rezultate u razvoju elektronskih usluga, infrastrukture, postavljanju pravnih okvira za elektronsko poslovanje i upravu. Za nešto više od godinu dana elektronske usluge koje su razvijene po principu „one-stop-shop“ doživele su pravi bum. U tom periodu imali smo fokus na razvoju usluga gde je dovoljno da građani jednom dođu na šalter, a onda zaposleni u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi praktično obave sav posao i prikupe sve neophodne podatke kroz različite informacione sisteme eUprave. Jednostavno, transformišemo javnu upravu i zaposlene u njoj na način da budu u službi građana i privrede. Zahvaljujući ovom principu postignuti su vidljivi rezultati u razvoju elektronske uprave, pre svega u broju pruženih elektronskih usluga, što objašnjava ocenu građana u Srbiji da vide itekako pozitivne rezultate eUprave.

Posebnu pažnju na samitu imao je srpski panel, a kako bi se drugačije zvao nego eSrbija, na kojem su četiri srpska ministra Nebojša Stefanović (MUP), Nela Kuburović (Ministarstvo pravde), Branko Ružić (MDULS) i Zoran Đorđević (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) predstavili rezultate digitalizacije u svojim resorima kojima se mogu ponositi tehnički mnogo naprednije zemlje. Sve je to doprinelo da se ekonomije regiona počnu javljati radi transfera znanja, a da Vlada pokrene Program širenja znanja u oblasti digitalne transformacije „Srbija digitalizuje“.

Opšti zaključak je da su regionalna razmena znanja i ideja, ali i regionalno povezivanje i omogućavanje elektronskih usluga unutar regiona, od neprocenjivog značaja za dalji razvoj svake od ekonomija, ali i regiona u celini.

Kao jedan od velikog broja ljudi koji su, po oceni svih, maestralno organizovali ovaj samit ponosan sam što smo iz Beograda poslali jasnu poruku regionalne saradnje i napretka, ali isto tako i da region prati vreme i trendove u kojima živimo. Da razumemo pre svega vreme četvrte industrijske revolucije, u kojem čitavi Zapadni Balkan ima priliku da, ako smo pametni, razumni i posvećeni, nadoknadimo propušteno i promenimo svoju sudbinu. I čvrsto verujem u to!

Doc. dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu