Одржано јавно слушање на тему „Вештачка интелигенција и човек у новом дигиталном добу“

Михаило Јовановић је истакао да је на иницијативу премијерке Ане Брнабић  крајем 2019. године усвојена Национална Стратегија за развој вештачке интелигенције за период 2020-2025 , као и да је Србија прва држава у региону југоисточне Европе и тек 26. на свету која је усвојила националну Стратегију овог типа.

Како једна од мера из Стратегије предвиђено је успостављање Националне платформе за вештачку интелигенцију, врло брзо смо у Државном дата центру у Крагујевцу инсталирали и пустили у рад NVIDIA суперкомпјутер, који ће омогућити нашим иновативним стартап компанијама и научницима да брзо развијају нове AI производе.

„Сада је свима јасно шта значи дигитализација, када смо применом система еУправе организовали један од најуређенијих и најправеднијих система масовне вакцинације против ковида 19 на свету. Сада нам многи завиде када извоз нашег ИКТ сектора расте годишњом стопом од око 25% сваке године почев од 2016. године, скоро ни мало уздрман пандемијом ковида. Сада нам одају признање највеће светске ИТ компаније попут Гугла, Мајкрософта, Оракла, IBM-а, Huawei-a, многе од њих закупљујући комерцијални простор у Државном дата центру у Крагујевцу, чинећи га истинском силицијумском долином Србије. Сада смо српској памети, најбољим истраживачима и иноваторима, дали алат у руке, да нас поведу у остварење циљева зацртаних до 2025. године – Србије као економског, инфраструктурног, привредног и технолошког регионалног лидера“, изјавио је Јовановић.

Он је додао да су већ потписани споразуми о коришћењу прве Националне платформе за вештачку интелигенцију са Електротехничким факултетом Универзитета у Београду, Факултетом организационих наука Универзитета у Београду, Математичким факултетом Универзитета у Београду, Машинским факултетом Универзитета у Београду, Факултетом техничких наука Универзитета у Новим Саду, Природно математичким факултетом Универзитета у Новом Саду, Електронским факултетом Универитета у Нишу, Природно математичким факултетом Универзитета у Нишу, као и Универзитетом у Крагујевцу, научно-технолошким парковима из Београда, Новог Сада, Ниша и Чачка и са три института - Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију, Институтом за молекуралну генетику и генетичко инжењерство и Институтом Михајло Пупин.